Zaštita od ljudskih parazita: ispred sebe pustite kobru, a u srcu čuvajte golubicu

Često vam se u životu desilo da radite i mislite nešto zbog čega ste se kasnije pokajali, zažalili i neprijatno osjećali. Zar vam se nije dešavalo da se sami zaprepastite i upitate: ¨Kako sam mogao da kažem tako nešto (sramota), kako sam mogao da dignem ruku na njega, zašto se nisam suzdržao, zašto nisam imao strpljenja?¨

To što je bilo i učinjeno, ne može se povratiti. Ako je epizoda, može se i zaboraviti po onoj narodnoj “bilo pa prošlo”.

 

 

 

Piše: prof. Selim Ljuljanović

 

 

Ne taložiti konfliktne situacije

A šta ako to traje, a pri tome ništa ne možete promijeniti!? I još pri tome niste krivi. Ako ste žrtva, najčešće ćete osjećati srdžbu, ljutnju, gnjev,
ogorčenost… O tome stalno razmišljate, noćima ne spavate, u glavi se vrte razne misli… Baš ću da mu saspem sve u lice, reći ću mu svašta, ako uradi onako, reći ću mu ovako ili onako.

Već ste okupirani time, i danju i noću razmišljate, prebirate u glavi sve moguće opcije i varijante. Vaš organizam skuplja posljednje atome snage, rad se odvija na ćelijskom nivou i vi već, mimo vaše volje i želje, možete nastaviti sa nepromišljenim postupcima. Ne znate šta da radite, kako da se ponašate, kako da postupite! Tražite pomoć! Jer, više ništa i nikoga ne vidite oko sebe, skamenjeni ste od uvreda i užasa, parališe vas strah, nastupa apatija. Na momente zaključujete: “Neka bude šta će biti, svejedno mi je”.

Zašto nam se ovo dešava! Zar smo sami sebi neprijatelji, zar ne želimo sami sebi dobro.

To se dešava kada ste neprestano umorni, prestajete da razumijete ¨ONO¨
a ¨ONO¨ nastavlja da djeluje kada se javlja ogorčenost, ljutnja i gnjev. Mi ne želimo, naprosto ne možemo da oprostimo onima koji su nas povrijedili. U takvim situacijama vodi nas onaj dio svijesti koji obično miruje kada smo u normalnom i staloženom raspoloženju.

Šta da se radi i kako da se ove neprijatnosti okončaju dostojanstveno, ljudski i pošteno.

Prije svega, nastojte da ne ulazite (upadate) u njih, ne spuštajte sebe u zonu, u kojoj vas vodi ne baš najbolji dio svijesti. Ne treba stvarati i taložiti u sebi konfliktne situacije. Međutim, ako već nastaju (jer mogu nastati mimo naše volje i želje) rješavajte ih, prije svega, dobrom voljom. Nije važno prije koliko vremena se desilo “ONO” (neka je i prije 5 minuta, 5, 10, 15, 20 godina) – OPROSTITE, OPROSTITE, OPROSTITE!
Opraštajte! I tek onda će zaista da vas napuste pređašnje uvrede, strahovi, ljutnja, ogorčenost i gnjev.

 

 

Pamtiti samo lijepe stvari

Kad opraštamo i sami se razvijamo. Tako razvijamo plemenitost, stičemo mudrost. Svojim praštanjem skidamo dio krivice i grijehova za onog kome praštamo. Praštanje pomaže i onome kome opraštamo, jer na taj način dajemo mogućnost da bude odgovoran za svoje postupke i razvijamo ljubav koja je najbitniji faktor za duhovno bogaćenje. Zapravo, sa praštanjem čistimo unutarnju prljavštinu.

Ljudi su oduvijek znali za ovu vrlinu. Stoga, nije čudo što sve dominantne religije pozivaju na praštanje jednih drugima.

Kada vi priđete nekom koga ste uvrijedili i zamolite ga za oproštaj, odmah ćete skinuti sa sebe sve što je, poput kamena teretilo vašu dušu i nije vam davalo mira. Pri tome ne zaboravite da naš organizam ima zaista čudesnu osobinu da zaboravi što je loše, a pamti samo dobro. To je moguće, treba samo jako poželjeti, ali iskreno od srca, dušom i razumom.

Nepraštanje, uvrede i strah, ključne su emocije za nastanak bolesti. Jedna od mogućnosti da se izbjegne ili izliječe stres, depresija, strah, fobije upravo je – praštanje. Dokazano je da praštanje pomaže kod slijedećih tegoba: različite vrste alergija, bronhijalna astma, hipertonija, migrena, depresivna stanja, dijabetes, većina vrsta kompleksa niže vrijednosti.

 

 

 

Zašto je neophodno praštanje?

Praštanje je isto kao kada polivate vašu baštu, koja je unutra, u vašoj duši i oslobađate je od korova. Ako ostavite korijen, morat ćete za nedjelju dana ponovo da je zalijevate. Znači moramo da se naučimo da čupamo korov zajedno sa korijenom, moramo da to radimo strpljivo; sa ljubavlju, bez žurbe, ponavljajući to sve dok ne budemo sigurni da smo dosta dobro obavili taj posao. Zato je praštanje istovremeno traganje i uklanjanje pravih uzroka mnogih hroničnih oboljenja i problema. To je jedini način da se oslobodimo ¨duševnog trnja¨ koje, bez obzira koliko je staro, može biti toliko ¨žilavo¨ i bolno da nam ne da da živimo mirno u sadašnjosti i da planiramo budućnost.
To je i razlog da o tome trebamo pričati detaljnije kako bi i ispravno učili da praštamo.

 

 

 

Nismo mi daleko od malih mačića

A sada zamislite: Proljeće je, vrijeme je divno, ljijepo, u duši vlada blaženstvo. Šetate i odjednom čujete mjaukanje mladog mačeta. Zaigralo se pa se previsoko popelo na drvo, mnogo se uplašilo i dere se panično. Naravno da ste odlučili da ga skinete, dohvatite ga rukom. Ali ne možete da ga otkačite, uhvatilo se za granu poput davljenika. Najzad ste uspjeli, pritiskate ga uz sebe, strpljivo i nježno ga umirujete, milujete i želite da ga pustite na zemlju. Ali opet je nemoguće, jer sada se mače zakačilo uz vas, njegovo srce još uvijek bije sumanuto. Još uvijek je bukvalno paralisano od straha.

Možda ste na ovom primjeru prepoznali sebe! Često smo veoma nalik ovim glupim neiskusnim, mačićima. Često se uplašimo i zaboravimo da treba da se vratimo polako, bez žurbe, oprezno. Ako smo uspjeli da se popnemo, znači možemo i da se vratimo nazad.

 

 

 

 

Izvor:Aura.ba

Add a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *